Epidemije kroz istoriju
Epidemija korona virusa podstakla nas je da više vremena provodimo u svom domu, sa porodicom. Neko vreme provodi bindžujući serije, drugi komuniciraju preko različitih platformi poput Zoom-a, Skype-a i drugih, dok se deo naših sugradjana odlučio da vreme provodi čitajući knjige. Medjutim, koliko nas se zapitalo kakav je bio odnos ljudi kroz istoriju prema epidemijama?
Kada je krajem prethodne godine u dalekoj Kini izolovan novi virus, koji će kasnije dobiti ime covid-19, delovao nam je kao još jedna egzotična pojava koja dolazi iz daleke Kine i koja će ostati lokalizovana na uskom području. Međutim, kada su u drugoj polovini februara stigle prve vesti o pojavi novog gripa u Italiji prva asocijacija mi je bila da li će ovaj virus proći do aprila, kada sam imao rezervisan uskršnji odmor u ovoj preloj zemlji. Samo dve nedelje kasnije, zatvoren u karantinu, prolazim kroz različite faze, od zadovoljstva što konačno više vremena provodim sa porodicom, do uznemirenosti i pitanja šta će biti ako se zarazimo, kako ćemo „preživeti“ sajam i da li ćemo uopšte stići do sajma ili ćemo završiti na nekom od 1008 respiratora, koliko smo čuli da nam je država obezbedila. Ipak, vreme koje provodim u kući, podsetilo me je na jednu davno pročitanu knjigu, koju je napisao francuski istoričar Žan Delimo. Knjiga se zove Strah na zapadu i opisuje strahove Evropljana od različitih pojava, medju njima i epidemija koje su izbijale u ranom novom veku.
„Danas je Evropa u znatno povoljnijem položaju no što je to bila Zapadna u XV i XVI veku. Mada i ona sad živi u “opsadnom” stanju, u kakvom je Zapad živeo tokom pomenutog razdoblja, njeni spoljni i unutarnji neprijatelji nisu ni izdaleka tako brojni ni tako mnogoliki i neuhvatljivi“
Koliko nas se zapitalo kako su se naši preci borili protiv epidemija koje su odnosile milione života diljem Evrope. Na fotografiji ispod možete videti spomenik kugi. Spomenik se nalazi u centru Beču, a podignut je za vreme vladavine cara Leopolda I, 1697. godine, kada je Evropu pogodila jedna od poslednjih velikih epidemija kuge. Spomenik je podignut kao odraz molbi Bogu da zaustavi širenje ove pošasti. Ova epidemija odnela je preko 150.000 života.
Kao što je to slučaj danas, ni te, kao ni ranijih godina Srbija nije bila izuzeta od epidemija. Jedna od najpoznatijih na našim prostorima, kao i u Evropi vezuje se za 14. vek, tačnije 1346. godinu. Tadašnja epidemija odnela je trećinu ukupnog stanovništva u Evropi u to vreme i ostavila je nesagledive posledice po društvo. Kao što smo već rekli, ni Srbija nije bila izuzeta od ove pošasti. Kuga je harala Evropom oko tri godine, a vrhunac epidemije u Srbiji bio je 1348. godine. U to vreme Srbijom je vladao jedan od najmoćnijih srpskih vladara u istoriji, Dušan Silni. U želji da izbegne moguću zarazu, srpski car Dušan je doneo odluku da se zajedno sa svojom suprugom, caricom Jelenom, skloni na Svetu Goru, što je jedan od mogućih razloga zbog čega je jedini Nemanjić koji nije kanonizovan, odnosno proglašen za sveca. Epidemija kuge je okončana 1349. godine, a nakon nje u pojedinim evropskim državama je obnovljeno robovlasništvo, dok su u pojednim dekretima smanjene nadnice radnicima. Ovakve pojave posledično su dovele do izbijanja ustanaka seljaštva.
Vodoinstalater Simić 00-24h
© COPYRIGHT 2020 ALL RIGHTS RESERVED | VODOINSTALATER SIMIĆ